Finansije i Osiguranje - Slovenija

Medja: NLB će smanjiti broj radnika u Srbiji i Sloveniji

Nova ljubljanska banka (NLB) će, zbog teške situacije u kojoj se našla, do kraja godine morati da uđe u restrukturiranje, što podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, pre svega u Srbiji i Sloveniji, izjavio je predsednik NLB u Sloveniji Janko Medja.

"NLB je već nekoliko godina u teškoj situaciji i zato smo napravili ambiciozan plan restrukturiranja, što će podrazumevati i smanjivanje broja radnika. To se neće odnositi na sve zemlje gde poslujemo, ali recimo, odnosiće se na Sloveniju i Srbiju, gde NLB ima loše poslovne rezultate", rekao je Medja Tanjugu, nakon konferencije o HR-u koju je organizovala Infoarena.

Prema njegovim rečima, nakon detaljne analize koja je urađena krajem 2013. bilo je jasno da će u Sloveniji svaki peti zaposleni u NLB banci, tj. njih oko 20 odsto, ostati bez posla, dok za Srbiju još nema procena.

"U Sloveniji smo i prošli dobar deo ovog programa. Tamo je zabeležen veliki pad prihoda, pa nije održiva ista veličina tima. S druge strane, dosta smo uložili u socijalne programe, a sa nekim ljudima je dogovoreno i, na primer, rano penzionisanje", kaže Medja.

Kada je reč o Srbiji, sagovornik Tanjuga podseća da NLB ima tržišni udeo ispod dva odsto, a kako dodaje, i tu je kriza loše uticala na posao.

"NLB u Beogradu ima problema sa operativnim profitom, ne zaradimo dovoljno mesečno pre oporezivanja, pa zato sada radimo na restrukturiranju, kako bi ponovo uspešno poslovali", rekao je Medja.

On je podvukao da je toj banci u Srbiji do početka krize ubrzano rastao udeo nenaplativih kredita (NPL). Na nivou NLB grupe, kaže Medja, učešće nenaplativih zajmova iznosi čak 25 odsto.

On je, međutim, uveren da, to neće dalje ugroziti rad NLB banke iz bar dva razloga.

"Prvo, negativan ekonomski trend je kulminirao 2013, i doveo nas do zaključka da krediti moraju da budu odgovarajuće pokriveni. Zato je pokrivenost NPL-ova u Srbiji visokih 70 odsto", kaže Medja.

Drugi razlog je, kako navodi, što NLB grupa apsolutno stoji iza kćerki u svim zemljama.

"Banka iz Slovenije je nekoliko puta jačala kapital one u Srbiji", rekao je Medja.

Predsednik NLB banke u Sloveniji ističe da NLB grupa najveći prihod ostvaruje upravo u toj zemlji – čak 75 odsto ukupnih prihoda.

S druge strane, u Sloveniji posluje ukupno 18 banaka što je, kako smatra, previše u odnosu na populaciju, te očekuje da će tamo doći do kosolidacije u sektoru.

"Vlada je najavila privatizaciju nekoliko državnih banaka, pa će se, što privatizacijom, što spajanjem i preuzimanjem, smanjiti broj banaka u Sloveniji", ocenio je Međa.

NLB je, podseća, 100 odsto državna banka, a vlada je, kako kaže, već odlučila da u naredne tri godine privatizuje 75 odsto te banke. Nova kreditna banka Maribor (NKBM), takođe državna i druga po veličini u Sloveniji, kaže on, već je u procesu privatizacije.

Prema njegovim rečima, država Slovenija samo kroz NLB poseduje između 22 i 30 odsto tržišta, zavisno od proizvoda, a ako se uračuna još nekoliko banaka kojima je družava vlasnik, uključujući i drugu po veličini banku. "može se reći da država poseduje više od polovine bankarskog sektora Slovenije", navodi Medja.

Upitan koliki je uticaj politike na poslovanje državnih banaka, Međa priznaje da je toga možda bilo u prošlosti, ali tvrdi, sada toga nema.

"NLB trenutno nije pod uticajem politike. Moj tim i ja smo u ovu banku došli krajem 2012. i jasno smo istakli da se politika neće mešati u odluke. I vlada je složna da banka treba da se vodi sa integritetom i profesionalno, a ne da bude rukovođena političkim interesima koji su ponekad drugačiji", tvrdi on.

Vlada ima prostora da utiče na odluke vezano za privatizaciju banke, u šta, s druge strane, navodi Medja, menadžment ne želi da se meša.

Janko Medja je nedavno izjavio kako je ranije bio strastveni pokeras. Na pitanje da li još uvek igra poker, odgovara:

"Ranije sam igrao, ali više ne. Bio mi je zanimljiv hobi, koji, između ostalog, imaju mnogi bankari. To je igra koja traži veštinu i poznavanje psihologije, a tu može da se primeni i strategija risk menadžmenta".